Историјат клуба

Боћарски клуб Нови Београд основан је 6. јануара 1996. године, са седиштем у Београду, Нови Београд, Блок 61, Улица Др Ивана Рибара.

Почеци боћања у Блоку 61 датирају с почетка 80-тих година XX века. Међу првим боћарима били су, углавном, грађани Београда пореклом из Крајине, Далмације, Црне Горе, Словеније и других подручја бивше Југославије, где је боћање (балотање) било популарно. Први терен био је булдозером изравнато земљиште произвољних димензија, са банкинама са чеоних страна и каналима са стране. Касније је направљен још један терен (стаза, зог) због сталног повећавања броја људи који су хтели да играју. Играло се углавном „на дивље“. Прве балоте биле су дрвене кугле произвољних димензија и тежине. Касније су појединци користили пластичне, а потом и металне кугле. На једној утакмици, с почетка, играло се свим врстама кугли (балота, боћа). Булин је био од дрвета, различитих димензија од пречника 50 мм до већих. Шипке нису коришћене. Померање противничке или кугле своје екипе било је дозвољено без санкција, па чак и враћање било којег реквизита са банкине у терен било је дозвољено. Играло се углавном до 13 поена (пуната), најчешће у пару, тројкама и више играча по екипи. Победничка екипа би често остајала на стази а укључивала би се нова екипа. Награда за победничку екипу било је пиће, које је плаћала поражена екипа. Они који нису играли балоте играли су бришкулу, таблић, рауб, белу, поклапе… а понеко и шах, на великом котуру за кабл.

Највећи ентузијасти боћања тог времена (осамдесетих година) били су: Милан Иванчевић, Бранко Томасовић, Илија Травица, Баша Јован, Зарић Никола, Бранко Радиновић, Јовић, Мирко Цвјетићанин,  Шпиро Шимпрага, Живко Трујкић, Тома Новаковић, Горан Јеребић, Милош Вејновић, Милош Амановић, Дане, Немања Мркић, Милан – Срећа Радуловић, Зоран Ћубић, Мирко Мајсторовић, Сремац, Јоле, Мома Томасовић, Вуле, Ћировић Добривоје – Ћира, Мићић Славољуб – Ибро, Чарли, Босанац, Стојан – Оџа, … и други, а многи су наставили у  Клубу.

Приливом већег броја избеглица из Хрватске, деведесетих година, повећао се број заинтересованих за боће. Повећао се број квалитетних играча, па је било потребе и жеље да се направе прописани терени, да се игра према прописаним правилима, да се формира регуларни спортски боћарски клуб. Тако је 1993. године основан Боћарски клуб Козара (према називу тадашње Месне заједнице у Блоку 61). У Београду су већ били основани боћарски клубови: Пријатељ, Браћа Рибар, Фонтана, Авала, Сутјеска. Најзаслужнији за даље формирање клубова и експанзију боћања у Београду био је Саво Бјелобрк, каснији први председник Боћарског савеза Београда и Боћарског савеза Србије.

Боћарски клуб Нови Београд основан је највећим делом од чланова Боћарског клуба Козара, због великог броја квалитетних играча. Први председник Боћарског клуба Нови Београд био је Травица Илија, секретар Јеребић Горан, а у Управном одбору били још и Попић Момчило, Зарић Никола и Томасовић Бранко.

Својим квалитетом, залагањем и односом према спортском боћању Боћарски клуб Нови Београд је стално био у самом врху.

Спортски резултати Боћарског клуба Нови Београд су вишеструки. У више наврата био је најбољи у Србији и вице шампион Заједнице Србије и Црне Горе, освајач Купа Србије, Купа Југославије, а поједини чланови клуба побеђивали су на појединачним првенствима Боћарског савеза Београда и Боћарског савеза Србије у разним дисциплинама. Из редова нашег клуба је велики број чланова сениорске и младе Репрезентације Србије. Први освајач медаље за Србију (Светско првенство, Груде, Бих, 2007. године, дисциплина комбинована игра у кругу, 3. место), Милан Јанковић, је члан и тренер нашега клуба. За Клуб наступају још и бивши и садашњи репрезентативци Србије: Милаковић Милош, Буторац Срђан, Димитријевић Бојан, Рађеновић Срђан, Радловић Никола, Јонџа Урош, Радловић Милош. Један од стубова боћарске игре био је и ветеран Ђуро Зеленовић, још увек активан такмичар, са дугогодишњим стажом и великим бројем освојених признања у боћању.

Поред тога, наши чланови обављали су високе функције у Боћарском савезу Србије: комесара за суђење, комесара за такмичење, генералног секретара, члана Управног одбора. Наш клуб дао је више квалитетних боћарских судија, између осталих и републичког боћарског судију и републичког боћарског судију-инструктора.

Клуб је остао без спортских терена на основу планова града и општине. Великим залагањем, и личним радом, тадашњег председника Баша Јована, општина је одобрила и изградила терене на садашњој локацији, које користи и Боћарски клуб Козара. Терени су веома квалитетни и испуњавају услове терена за међународна такмичењима, изузимајући то што нису наткривени или затворени.

Садашње руководство клуба, али и захваљујући донаторима и пријатељима нашег клуба, настојаће да у скорије време реши и овај проблем, како би спортско боћање и такмичење и тренирање могло да се одржава преко целе године, нарочито када временске прилике то не дозвољавају. Наткривањем терена или изградњом хале створили би се услови за одржавање тренинга и утакмица у неповољним временским и климатским условима, дању и ноћу, али и побољшање других елемената, као што су спортски реквизити, одвојени простори за судије, гостујућу и домаћу екипу, још боље уређен простор за публику, и многи други неопходни елементи живота и такмичења боћарског спортског клуба.

Спортске амбиције руководства, свих чланова, донатора и пријатеља Клуба су врло високе, нарочито подизањем организационих, кадровских и других елемената једног спортског клуба.

Боћарски Клуб Нови Београд отворен је за вишеструку сарадњу са другим клубовима, савезима и појединцима у стварању што бољих услова за спортску утакмицу и спортске односе, размену информација, проучавању и усвајању добронамерних предлога и сугестија, давању доприноса још бољем раду свих.